Veštine koje se razvijaju kroz merchandising (i kako ti pomažu kasnije u karijeri)

Kada se pomene merchandising, mnogima prvo padne na pamet posao koji je „usputan“ – nešto što se radi dok ne naiđe „nešto ozbiljnije“. Često ga poistovećuju sa fizičkim raspoređivanjem robe na policama ili tehničkim zadacima bez većeg značaja. Ali realnost na terenu pokazuje sasvim drugačiju sliku.

Biti merchandiser znači svakodnevno raditi u dinamičnom okruženju, komunicirati sa različitim ljudima, donositi brze odluke, upravljati svojim vremenom i istovremeno biti predstavnik brenda u maloprodaji. U tom procesu se razvijaju konkretne, primenjive veštine koje ne ostaju ograničene samo na ovaj posao, one su prenosive i izuzetno tražene u širokom spektru drugih oblasti.

Od komunikacije i organizacije, preko razumevanja tržišta i analitike, pa sve do rada sa digitalnim alatima i KPI pokazateljima. Merchandising nudi odličnu osnovu za dalje korake u karijeri, bilo da je reč o prodaji, marketingu, logistici, ljudskim resursima ili menadžmentu.

U razgovoru sa kolegama otkrili smo koje veštine su razvili vremenom radeći na terenu i zašto merchandising ne treba gledati kao „samo još jedan terenski posao“, već kao iskustvo koje gradi budućnost.

Komunikacija – jer si lice brenda

Merchandiser nije samo „neko ko slaže robu“, već prva osoba koja predstavlja brend na terenu. Ono što je bitno da se zapamti jeste da si neko ko svakodnevno komunicira sa prodavcima, menadžerima prodajnih objekata, distributerima, pa čak i direktno sa potrošačima. U praksi, to znači da učiš da razgovaraš sa ljudima iz potpuno različitih uloga, iskustava i stavova, i da to radiš brzo, efikasno i profesionalno.

Biti merchandiser znači razvijati fleksibilnu komunikaciju u stvarnim, često nepredvidivim uslovima. Nije isto razgovarati sa prodavcem koji je pod stresom jer je gužva, i sa menadžerom koji želi da zna zašto akcijski stalak nije stigao na vreme. Učiš da čitaš ljude, procenjuješ situaciju u trenutku i da biraš pravi ton i pristup.

Pored toga, merchandiser je često povratna veza između brenda i terena. Tvoja zapažanja i komentari mogu pomoći kompanijama da optimizuju svoje kampanje, poboljšaju logistiku ili čak promene postavke proizvoda. A to znači da kroz ovaj posao učiš kako da komuniciraš strateški, ne samo operativno.

Ova vrsta komunikacije nije ograničena na merchandising. Ona je veština koja se prenosi i veoma se ceni u:

• Prodaji – jer znaš da slušanjem i dijalogom dolaziš do rezultata
• Account menadžmentu – jer znaš kako se održavaju odnosi i grade poverenje
• Ljudskim resursima i obukama – jer znaš kako da pristupiš različitim tipovima ljudi i preneseš znanje
• Marketingu – jer znaš kako poruka izgleda „na terenu“, a ne samo na PowerPoint prezentaciji

Zato se komunikacija razvijena kroz merchandising ne zaboravlja, ona postaje temelj tvoje profesionalne sigurnosti, i alat koji koristiš bez obzira na sledeću stepenicu u karijeri.

Organizacija vremena i prioriteta – jer svaki dan nosi više zadataka

Jedna od najvrednijih veština koju merchandiser razvija jeste upravljanje vremenom i prioritetima. U većini slučajeva, merchandiser ima plan obilazaka koji mora da izvrši u toku dana ili nedelje, ali način kako će to uraditi zavisi isključivo od njega.

Često se desi da u jednom danu treba obići četiri radnje, proveriti postavke proizvoda, dopuniti robu, zabeležiti zapažanja, poslati izveštaje i eventualno rešiti problem koji nije bio planiran. Na primer, nedostajući promotivni materijal. Da bi sve to uradio, merchandiser mora da zna:

• kako da optimizuje rutu (logističko razmišljanje),
• koliko vremena je potrebno da ostavi za svaki objekat (upravljanje vremenom),
• i šta je apsolutni prioritet u tom trenutku (kritičko odlučivanje).

Uz to, nema stalnog nadzora, ovo nije kancelarijski posao sa šefom koji gleda preko ramena. Uspešan merchandiser je osoba koja sama organizuje svoj dan, zna kada mora da bude fleksibilan, a kada da insistira na fokusu. Uči da balansira između brzine i preciznosti, između kvaliteta izveštaja i brzine obilaska.

Ova veština se izuzetno ceni u mnogim industrijama, naročito:

• u menadžmentu, gde je organizacija ključ uspeha,
• u projektnoj koordinaciji, gde su rokovi i prioriteti promenljivi,
• u logistici i operacijama, gde se svakodnevno rešavaju višestruki zadaci u pokretu,
• i generalno u svim samostalnim i terenskim poslovima, gde rezultat zavisi od tvoje discipline i organizacije.

Merchandising uči da se snalaziš u realnim uslovima – bez idealnih okolnosti, često uz promene u poslednjem trenutku. I zato je ova veština toliko prenosiva i primenjiva, bilo da ostaneš u FMCG sektoru, pređeš u prodaju, organizaciju događaja ili bilo koji drugi operativni posao.

Snalažljivost u pokretu – jer plan retko opstane netaknut

U teoriji, dan merchandisera može izgledati jednostavno: imaš plan obilazaka, znaš šta treba da uradiš, sve ide po rasporedu. U praksi, to gotovo nikada nije slučaj.

Nepredvidive situacije su pravilo, ne izuzetak. Možda proizvodi nisu stigli u prodavnicu, ili je roba u magacinu, ali niko ne zna gde je. Možda je promo stalak već zauzet nečim drugim, neko je pomerio planogram bez najave, ili osoblje nije informisano o akciji koja treba da počne tog dana. Sve su to svakodnevni izazovi koji zahtevaju brze odluke i dobru procenu.

U takvim trenucima, snalažljivost postaje tvoja najvažnija alatka. Ne postoji unapred pripremljeno uputstvo za svaku situaciju. Ti si taj/ta koji mora da:

• pronađe rešenje „u hodu“,
• komunicira sa osobljem i pronađe kompromis,
• prilagodi plan bez gubljenja cilja iz vida.

Merchandiser razvija fleksibilnost i adaptabilnost, ali ne pasivnu već onu proaktivnu, koja uključuje brzo sagledavanje problema i donošenje mikro-odluka na licu mesta. To je veština koju prepoznaju svi poslodavci u operativnim sektorima – jer svet poslovanja ne funkcioniše uvek po planu.

Ova sposobnost posebno dolazi do izražaja u:

• logistici, gde se planovi menjaju iz minuta u minut,
• terenskoj prodaji, gde se svaki dan uči nešto novo o navikama kupaca i trgovaca,
• menadžmentu timova, gde lider mora da zna kako da „ugasni požar“ pre nego što eskalira,
• kao i u projektima i event organizaciji, gde improvizacija često spasava dan.

Zato je merchandising odlična škola realnog sveta – uči te da ne paničiš kad nešto krene po zlu, već da uzmeš stvar u svoje ruke. I baš tu se vidi vrednost onih koji su „bili na terenu“, jer kad znaš da rešiš problem dok si bukvalno na sredini hodnika u prodavnici, znaćeš da se snađeš bilo gde.

Razumevanje tržišta i ponašanja potrošača – učenje iz prve ruke

Jedna od najvećih prednosti rada u merchandisingu jeste što si na licu mesta. Nisi u kancelariji, ne posmatraš brojke iz izveštaja, već gledaš tržište onako kako ono zaista funkcioniše. Bilo to na terenu, među proizvodima, potrošačima i trgovcima.

Kao merchandiser, svakodnevno primećuješ:

• koji proizvodi se najviše traže,
• šta ostaje na policama nedeljama,
• kako su pozicionirani proizvodi brendova u istoj kategoriji,
• da li kupci zastaju kod određene akcije ili je ignorišu,
• i kako osoblje reaguje na promocije i promene u asortimanu.

Drugim rečima, stičeš realan uvid u ponašanje potrošača i dinamiku tržišta. A to su informacije koje su uvek dragocene, posebno za one koji žele da napreduju u oblastima kao što su:

• trade marketing, gde se planira pozicija i vidljivost proizvoda u maloprodaji,
• shopper marketing, koji se fokusira na tačku kupovine i ponašanje kupca u tom trenutku,
• prodaja, gde je poznavanje konkurencije, kategorija i mehanike promocija prednost koju malo ko ima bez prethodnog terenskog iskustva

Zato merchandising nije samo fizički posao, on je i edukativan. Uči te kako tržište zaista diše. A to znanje je neprocenjivo za svakog ko kasnije želi da donosi strateške odluke, razvija brendove ili upravlja prodajom. Jer svaka ozbiljna strategija počinje sa pitanjem: „Šta se dešava tamo gde se roba stvarno prodaje?“, a ti to već znaš.

Rad sa KPI-jevima i digitalnim alatima – brojke koje pričaju priču

Kao što smo rekli, mnogi ovaj posao doživljavaju kao „teren i police“, ali merchandising u današnje vreme uključuje i rad sa brojevima, aplikacijama i digitalnim alatima i to svakodnevno.

Merchandiser ne samo da postavlja proizvode već i prikuplja i šalje podatke koji su ključni za donošenje poslovnih odluka. To podrazumeva:

• praćenje KPI-jeva (ključnih pokazatelja učinka) kao što su broj poseta, broj objekata, broj fotografisanih pozicija, realizacija akcija i vidljivost proizvoda,
• rad preko mobilnih aplikacija za izveštavanje i praćenje aktivnosti na terenu,
• beleženje zapažanja, problema i predloga – jer je merchandiser često prvi koji vidi odstupanja u stvarnosti u odnosu na plan.

U Brand Care timu, na primer, merchandiseri koriste alate koji integrišu vizuelne dokaze (fotografije), kvantitativne podatke (brojke), ali i kvalitativne uvide poput komentara o reakcijama trgovaca, rasporedu robe ili ambijentu u prodavnici.

Ova kombinacija operativnog rada i analitike je izuzetno vredna za dalje karijere:

• u analitici i izveštavanju, jer razvijaš osećaj za metriku, cilj i rezultat,
• u menadžmentu timova, jer znaš kako izgleda rad na terenu i kako interpretirati KPI-jeve u realnom kontekstu,
• pa čak i u digitalnim operacijama, jer si već navikao da koristiš softvere, radne alate i aplikacije koje automatizuju i ubrzavaju radne procese.

U suštini, naučiš da brojevi nisu suvoparni – već pričaju priču o tome kako funkcioniše prodaja. A ako znaš kako da ih čitaš i koristiš, postaješ nezaobilazan u svakom poslu koji se oslanja na učinak i rezultate.

Networking – kontakti koji ostaju i otvaraju vrata

Jedna od često zanemarenih, a izuzetno vrednih stvari koje merchandising nosi jesu ljudi koje upoznaješ usput.

Za razliku od kancelarijskih poslova, gde često sarađuješ sa istim timom, terenski posao te stavlja u svakodnevni kontakt sa najrazličitijim profilima ljudi:

• trgovci i šefovi smena u radnjama,
• menadžeri objekata i regionalni supervizori,
• predstavnici brendova i distributera,
• kolege iz drugih timova – iz logistike, prodaje, promocije…

To znači da kroz posao prirodno gradiš mrežu poznanstava u FMCG i retail industriji, i to organski, kroz zajednički rad, razgovore i rešavanje konkretnih situacija.

Za one koji žele karijerni rast ili tranziciju u neku drugu ulogu, ta mreža može biti ključna:

• neretko će baš neko iz objekta ili brenda reći „Imamo otvorenu poziciju – da li si zainteresovan?“,
• možeš čuti informacije iz prve ruke o mogućnostima u drugim kompanijama,
• ostavljaš utisak kroz rad, ne kroz CV – i to često otvara vrata brže od formalnih prijava.

U Brand Care-u imamo primere merchandisera koji su, zahvaljujući stečenim kontaktima i dobrom utisku, prelazili u prodajne timove, logistiku, pa i u menadžment – jer su već bili prepoznati kao pouzdani i sposobni.

Drugim rečima, ovo je posao gde se ne gradi samo iskustvo već i reputacija. A u poslovnom svetu, reputacija i kontakti su često vredniji od bilo koje diplome.

Zaključak: Posao koji ti daje više nego što misliš

Merchandising možda ne zvuči kao „posao iz snova“ kada ga prvi put vidiš na oglasu. Mnogi ga dožive kao nešto privremeno, „usput“, ili rezervisano za studente i početnike. Ali oni koji ga zaista rade – znaju koliko ovaj posao nosi.

Kroz rad na terenu, u stvarnim uslovima, stiču se veštine koje se ne uče u učionicama već kroz iskustvo, komunikaciju i snalaženje. Učiš da organizuješ dan, vodiš razgovor, rešavaš problem, razumeš tržište i pratiš metriku učinka. Sve to su osnove koje te pripremaju za sledeći korak – bio to marketing, prodaja, logistika ili nešto treće.

Još važnije: učiš kako da funkcionišeš samostalno, odgovorno i profesionalno, a to su veštine koje će ti koristiti bez obzira na to gde te karijera odvede.

Ako tražiš posao koji nije samo „posao“, već i trening za tvoju budućnost, onda je merchandising odličan izbor. Ne samo da dobijaš platu, već i alate. Praktične, prenosive, i korisne za svaki sledeći korak.

Pridruži se timu koji ti pruža priliku da rasteš i karijerno i lično. Možda je ovo prvi korak, ali može biti važniji nego što misliš.