Zemlje širom sveta beleže porast nivoa inflacije – za neke su u pitanju istorijski visoke stope, dok se drugi još uvek bore, ali pitanje je dokle će odolevati pritiscima.
FMCG industrija je jedna od onih koja nije ostala imuna na trenutno stanje. Brendovi i trgovci na malo već mesecima unazad pokušavaju da izgrade strategiju i krenu napred u ovakvom izazovnom okruženju. Međutim, kako smo već rekli, po prognozama analitičara inflacija nije još na svom vrhuncu, tako da strateški kompanije moraju planirati na duže staze.
Što se tiče stanja u našoj zemlji, očekuje se da će inflacija vrhunac dostići početkom naredne godine i da će od drugog tromesečja biti u postepenom padu. Tako nam govori i trenutno stanje gde smo u novembru 2021. godine u grupi hrana i bezalkoholna pića zabeležili porast cena od 1,5% u odnosu na oktobar. A generalno gledano potrošačke cene u novembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,5%, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 7,4% u proseku.
Gledajući brojeve vidimo da brendovi i trgovci na malo nisu u zavidnim pozicijama, ali ono što je bitno jeste da imamo direktne informacije sa terena i da na osnovu njih donosimo zaključke koji će pomoći brendovima u realizovanju daljih koraka.
Trenutno najvećim delom „krivica“ se pripisuje nedostatku radne snage, troškovima isporuke i cenama sirovih sastojaka. Ali ako malo dublje uranimo u dešavanja, postoji još mnogo uticaja na stanje inflacije. To su: cena nafte, povećana potreba za kućnom dostavom, korigovane stope poreza, povećanje inteziteta radnih procesa…
Primećujemo da su svi ovi faktori međusobno povezani i da je inflacija razotkrila krhkost i u lancima snabdevanja i u lancima vrednosti. I detektovane su slabe tačke na kojima treba poraditi. Tako kod trgovaca na malo vidimo pune magacine, a prazne police. Prepunjeni magacini su doveli do toga da se ne može doći do proizvoda koji ostaju zarobljeni u trenutno kritičnom momentu prazničnim rasprodaja. Kod tih istih trgovaca vidimo i smanjenje lagera u sistemima, tačnije počinju sa uvođenjem kontrole zaliha radi delistiranja artikala koji nemaju dovoljno dobar obrt ili se ne poručuju na određeno vreme.
Sa druge strane, kod dobavljača vidimo ulaganja u pozicije ulistavanja artikala i reklame. Tako možemo i zaključiti kakva su očekivanja i sa jedne i sa druge strane. Vidimo veća ulaganja sa jedne strane i veće smanjenje troškova sa druge, pritisci su prisutni, a u središtu svega toga je potrošač.
Najveći uticaj vidimo na džepove potrošača, koji sada više nego ikada žele da se vrate u normalu. To vidimo po načinu kupovine, posebno u vreme novogodišnjih popusta. Sa blago većom slobodom kretanja, ali ograničenim budžetima, kupci i dalje pune korpe tražeći popuste. Tako je strategija prodaje proizvoda po sniženim cenama pomogla igračima u industriji da privuku kupce, koji traže i vrednost i pogodnost usred rasta cena. To znači da se i dalje opuštenu kupuje, ali mnogi su primorani da kupljenu robu otplaćuju na rate.
Šta nas čeka u 2022. godini možemo samo da predviđamo. Da li će se kupci okrenuti kupovini samo esencijalnih proizvoda ili će moći da priušte sebi i neku impulsivnu kupovinu znaćemo u periodu od 3 do 6 meseci. Možda je ovo put ka normalizaciji, posle visokog rasta u 2020. godini (kao posledica pandemije) došao je period neizvesnosti koji proizilazi iz ponovnog otvaranja zemalja. Sada kad vidimo koje su to tačke na kojima treba poraditi, sigurno ćemo videti brojna poboljšanja procesa, kako bi u 2022. godinu ušli spremni na sve moguće scenarije.